Lekcije sa najviših vrhova sveta: moć fokusa na naredni korak

Na 14 najviših vrhova sveta popeo se Nirmal (Nimsdai) Purja iz Nepala — i to za svega 7 meseci.
Pre njega, samo je jedan čovek uspeo isto, ali mu je za to trebalo 16 godina.

Za neupućene — pripreme za osvajanje samo jednog vrha obično traju tri do četiri meseca.

Osim što je čovek izuzetnih psiho-fizičkih sposobnosti, snagu mu je davala i poruka koju je želeo da prenese svom narodu — da nisu nevidljivi.

Bolelo ga je što mediji uglavnom ističu uspehe zapadnih planinara, dok zapravo niko od njih ne bi mogao da osvoji nijedan vrh bez pomoći šerpa — ljudi sa Tibeta, čija se prava imena retko pominju.
Umesto toga, svi se svode na isti naziv — „šerpa“.

Nims je želeo da pokaže svetu ko su zaista najsposobniji ljudi u osvajanju vrhova — imenom i prezimenom.

Pored ozbiljnih priprema za takav podvig, potrebna je i ona nevidljiva podrška „odozgo“ — od Boga, ili kako ko voli da nazove ovu prelepu silu koja funkcioniše kroz sve nas.

Kada kreneš nekim putem, znajući da povratka nema — a na strmom putu to shvatiš odmah — uvek postigneš više nego što si verovao da je moguće.

Nims je svoj projekat nazvao „MOGUĆE“, i dok sam gledala dokumentarac na Netflixu, imala sam utisak da mu je i sam taj naziv davao dodatnu snagu.

Pomislih — možda bi svi mi trebalo da svojim malim i velikim projektima dajemo takva imena:
⭐ MOGUĆE
⭐ LAKO
⭐ JEDNOSTAVNO

Priča me je podsetila na moje prvo via ferrata iskustvo u Dolomitima u Italiji (slika iz priloga). Imala sam 45 godina — bez prethodnog treninga, bez svesti o tome šta me čeka i koliko će trajati.

Četiri sata penjanja uz stenoviti deo planine — rukama i nogama, kroz delove gde je stena vertikalna poput zida i gde ponekad nemaš ideju za šta da se uhvatiš i gde da postaviš nogu.

I nikada ne znaš koliko još ima do kraja. Vrh se ne vidi, a ti se u svakom trenutku boriš za „opstanak“, jer je veoma strmo i na velikoj visini (uspon na ruti bio je oko 900 metara).

Fokus mora biti samo na sledeći korak.

Da sam znala kako će izgledati, nikada se ne bih usudila da probam — a ne bih ni uspela bez dobrih vodiča.

Tada sam naučila da ne treba da znamo šta nas čeka u životu.

Često ne bismo mogli da podnesemo tu informaciju; ne bi nam pomogla — samo bi nas zaustavila.

Kao i u planini, uvek treba da:
⭐ se oslonimo na sebe
⭐ fokusiramo na svaki pojedinačni korak
⭐ mudro izaberemo dobre vodiče kada shvatimo da nešto ne znamo

I da ceo ovaj lepi život nazovemo kao projekat:
⭐ MOGUĆE JE ⭐

Oktobar, 2025,